Strašne priče!

Pričajte strašne priče!

Treći nastavak ovog horor serijala vraća nas na početak priče o krvavoj Mary furajući se na 'Krug'.

Za one koji nisu pogledali prvu Urbanu legendu daje se na znanje da je krvava Mary tada odigrala važnu ulogu. Riječ je o duhu koji bi se pojavio ukoliko mu tri puta spomenete ime ispred zrcala. Kao što se to može zaključiti iz naslova, treći nas nastavak upoznaje sa pozadinom priče o krvavoj Mary koja započinje 1969. godine.

Tinejdžerku Mary tada je prvo prisilno drogirao, a zatim i ubio tadašnji dečko te tijelo sakrio u sanduk u školi. Gotovo 35 godina kasnije Mary je dosta spavanja te kreće u osvetu nad današnjim učenicima (da, tijelo nitko nije pronašao 35 godina). Pojavljuje se u vizijama tinejdžerke Samanthe (Kate Mara) no, naravno, nitko joj ne vjeruje da je zaista vidjela duha.

Za razliku od prva dva filma ovdje nemamo serijskog ubojicu koji u urbanoj legendi pronalazi motiv za ubojstvo. Uz Maryjin duh imamo i pravog ubojicu od krvi i mesa koji bi na neki način trebao biti povezan sa Maryjinim ubojstvom. Duh djevojčice koji krije mračnu tajnu nedvojbeno podsjeća na horor 'Krug' u kojem je ovaj film nedvojbeno pronašao uzor.

aaaaaaaaaaaaaa....uzas..

Scary!
ima neko još neku?

Ukleti automobil o kome je ovde rijec je ford iz 1967. godine,koji je krstario americkim cestama sedamdestih godina.Ova prica je bila inspiracija mnogim filmovima i romanima,a ja znam samo za film "Auto".Sve pocinje na cesti broj 666, koja je bila 6 dio ceste 66,pa je dobila taj nepopularni naziv.
Iako je ova cesta vezana za nekoliko cudnih nesreca,ukleti Ford se pominje 1971. godine u lokalnim novinama Kortez Bjugla i to o nepoznatom napadacu koji je svojim fordom izazvao nesrecu na cesti a zatim nestao.U nesreci je poginulo cak 5-toro ljudi,a po prici ocevidaca i prezivjelih govori o tome da se je pojavio misteriozni automobil bez tablica,a onda je taj automobil skrenuo u suprotnoj traci i tako izazvao da kamion koji je isao prema njemu skrene i udari u punoj brzini tri automobila sa suprotne trake.Policija je uskoro obavjestena,ali niko nije mogao da nadje misteriozni auto.
Slijedeci slucaj se desava nekoliko mjesecei kasnije kada su svi zaboravili za slucaj.Na benziskoj stanici i kamionskom odmoristu (motelu) u blizini Grastin Roka, u Arizoni dešava se naizgled nesto veoma cudno.Naime djevojka ulazi u odmoristu sva uplakana tvrdeci da je vidjela duha.Vlasnik motela Dzejms Kalika je smiruje i ona mu prica uzasnu pricu...Na nekoliko kilometara od odmorista stopirala je crni Ford,ali su stakla bila zamagljena tako da nije vidjela vozaca.Bas kada je pomislila da ce auto otici,ali su se vrata otvorila i djevojka je usla.Izmedju devojke i vozaca je postojalo staklo crno i neprovidivo.Djevojka je zamolila vozača da je odveze na mjesto gdje se sad nalazi.Voznja je protekla u tisini i kad su stigli blizu odmorista rekla je da tu stane i kola su stala. djevojka je pokusala da izadje ali nije mogla vrata su bila zakljucana pokušala je ponovno ali bez uspjeha.Izmedju nje i vozaca se je konacno otvorilo staklo,a tamo je sjedio sijedi covjek kratko podsisane kose.Djevojka ga je zamolila da otvori vrata,ali bez uspjeha.Najzad,sada je djevojka bila vec uznemirena,da ne pominjem koliko je sada osjecala jezu.Pruzila je ruku prema vozacevom ramenu i vozac je okrenuo glavu.Tada je djevojka ugledala pravi horor mladiceve oci su izgledale veoma cudno,umjesto beonjace i zjenica,mladiceve oci su bile potpuno crne,kao dva klikera, a koza mu je u licu bila bijela skoro kao brasno.
Djevojka je pocela da vristi,a vrata su se otvorila i djevojka je izletjela iz kola i otrcala u odmaraliste...Jedan od posjetilaca te veceri je bio lokalni serif koji je u glavi sakupio 2 i 2 i shvatio da je toj onaj isti auto koji je prije nekoliko mjeseci izazvao nesrecu.Serif je usao u svoj auto i krenuo u pravcu koji je djevojka opisala.Slijedeceg jutra je serif pronadjen mrtav,a njegov auto smrskan.Posljedica je bila zakucavanje u drvo.ehhh
Slijedece nedjelje se desavaju cudni slucajevi u kome je bio zapazen crni ford.Kao sto su prometne nesrece,pregazeni pjesaci,cak se je jednom zaletio u stand sa hrenovkama usmrtivsi prodavca.Slucaj je došao cak do FBI.Teror misterioznog automobila ili Paklena kolica kako su ga lokalni mjestani prozvali traje 6 mjeseci.
Jedan od najpoznatijih slucaja je bio kada je auto punom brzinom uletio kroz prozor jednog restorana ruseci sve pred sobom sve do kuhinje.Uskoro je u zgradi izbio pozar i cijela je zgrada izgorjela do temelja,a auto se izvukao i nastavio put kao da nije nista bilo...
I onda jedne noci agenti koji su radili na slučaju "Paklena kolica" saznaju sudeci po tablicama da je auto van uporabe i da je prije toga pripadao mafijaskoj obitelji Vedrone,koji je u njemu izvrsavao neke od najuzasnijih egzekucija svojih suparnika.Godinama je sluzio samo za to,a onda ga je jednostavno ostavio na groblju automobila da trune.Ali kako su agenti saznali auto je jedne noci jednostavno nestao da bi zapoceo svoj krvavi pohod.Posto su ovo otkrili agenti odlaze do groblja i tamo ga zaticu kako se vraca sa svog paklenog puta.U izvjestaju je pisalo da je auto jednostavno prestao da radi.Kada su agenti prisli kolima unutra nije bilo nikoga,ni vozaca ni bilo koga drugog,ali odjednom je auto proradio i poceo da juri agente. poslije nekoliko minuta jurnjave,jedan od agenata uspjeva da aktivira magnetnu kuku i podigao je auto i bacio je u masinu za mrvljenje,koja ga je smrvila.
Strucnjaci koji se bave ovim poslom tvrde da je auto postao uklet zato sto su se u njemu godinama desavale uzasne stvari.I da je onaj vozac kojeg je djevojka vidjela vjerojatno samo nesmirena dusa jedne od zrtava mafijaske obitelji Vedrone...

Ima jos jedna legenda :Meri je zivela u sewernoj Dakoti zajedno sa majkom na njen poslednji 16 rodjendan ostal je sam kuci i nasla je pismo u kome je pisalo krvavim rukopisom da je komskija mrtav ona nije verovala zato je u oo oo sisla u kuhilju i zavrsila mrtva ako u ovu pricu ne poverujes mozda te ceka nesto strasno xaxaxa

:hnkhiu:

uzas.......................

procitajte jos jednu pri vrhu je posto sam menjala pricu

Mrzi me da čitam... :fr76r7r:

Nema veze ajde neka neko od vas postavi s . pricu !!

Čekaj da se setim...

ok pozuri jedva cekam da cujem.../

Ovako,ja ovu priču svima pričam xD...bila jednom jedna devojka koja se obukla u belo...i nazala taxi...i on je dosao...kada je devojka izlazila iz kola posle zabavne veceri zaboravila je licnu kartu...covek je seldeci dan otiso kod nje kuci i rekao njenoj majci da ju je zaboravila sinoc...majka je odmah počela da plače...otac je posle rekao čoveku da je devojka umrla pre 3 god....

umm okay mislim da cu da preskocim ovu temu :fr76r7r:

xD..ajde vi prićajte!

:::Daca::: ::Ovako,ja ovu priču svima pričam xD...bila jednom jedna devojka koja se obukla u belo...i nazala taxi...i on je dosao...kada je devojka izlazila iz kola posle zabavne veceri zaboravila je licnu kartu...covek je seldeci dan otiso kod nje kuci i rekao njenoj majci da ju je zaboravila sinoc...majka je odmah počela da plače...otac je posle rekao čoveku da je devojka umrla pre 3 god....

to sam ti ja rekla jel??
evo strašne priče:
Ljudi sjene

ljudi sjeneDa li vam se ikad
dogodilo da dok mirno sjedite, nešto radite, krajičkom oka primijetite
neke obrise koji se pomiču, a kad pogledate nema ničega, a kako se to
češće ponavlja znate da ne umišljate? Ili još famozniji osjećaj da vas
neko promatra? Po svoj mogućnosti najvjerovatnije vas neko i promatra
osim znatiželjnog susjeda. Ne, ne radi se o shizofreniji. Ljudi diljem
svijeta svjedoče ovom fenomenu. Kažu da ih obično vide krajičkom oka na
par trenutaka, no u zadnje vrijeme pojavljuju se čak i kada ih se
direktno gleda na nekoliko desetaka sekundi. Mogu prolaziti kroz
materiju kao da ona ne postoji. Iako uglavnom ljudi tvrde da su to neki
nedefinirani humanoidni oblici, više poput magle, i uvijek su tamni čak
i u tamnoj prostoriji (tamniji su od same tame) neki tvrde da im se
mogu vidjeti crvene oči. Zovu ih «shadow people» ili ljudi sjene po
naški.

Dakle što su ljudi sjene? Postoji dosta teorija, a evo par glavnih:

Prvo
šta će svi skeptici izjavit je da je sve to plod mašte. Naša mašta se
poigrava s nama, ili možda je to sjena uzrokovana farovima automobila.
Naravno ovo bi se moglo primijeniti u većini susreta, ali ne može
objasniti baš sva viđenja ljudi sjene.

Druga teorija je teorija
o duhovima (koja je i meni prva pala na pamet), no ta teorija nije baš
kompetentna jer postoje mnoge razlike duhova i ljudi sjene. Pojave
duhova uvijek su bjelkaste, transparentne, i dobro definirane ljudskim
oblikom, često odjeveni, dok su ljudi sjene tamni, više poput sjene
(kako im samo ime govori), i iako imaju čovjekoliku konturu, zbog tame
nije moguće uočiti ikakve detalje na njima, osim crvenih očiju. Dakle
ova teorija bi se možda mogla i eliminirati, no opet možda je to neka
nova vrsta duhova.

Da su demoni ili drugi entiteti osim duhova
moglo bi se pretpostaviti zbog njihove tamne boje. No ukoliko su to
demoni, moramo se zapitati koja je svrha ovakvog prikazivanja? Prema
predajama oni su zli, straše i muče, no demoni mogu biti mnogo
strašniji od neke tamne maglice.

Možda su astralne projekcije,
dio nas koji napušta naše tijelo dok npr. spavamo, no astralne
projekcije osoba obično nalikuju tim osobama, zbog čega je došlo do
deformacije oblika? Možda zbog neuvježbanosti?

Teorija o
putnicima kroz vrijeme kaže da su možda naši potomci našli način za
prevladat prepreku vremena, no kako svaki pomak u prošlost donosi
promjenu vremenskog toka u budućnosti, moguće da je to način da prolaze
i promatraju bez nekog većeg utjecaja. Ovo bi moglo objasnit zašto
ljudi na njima uglavnom vide samo definirane oči.

Bića iz drugih
dimenzija – čak je današnja znanost uvjerena da postoji više od 3
naučene dimenzije. Ukoliko postoje druge dimenzije moguće je da nekakva
bića nastanjuju te dimenzije. Po jednoj teoriji dimenzije postoje
paralelno s našom što želi reći da su svuda oko nas, a ta «bića» možda
znaju kako prolaziti iz njihove dimenzije u našu. Kad bolje promislim
ova teorija mi najviše leži. Jer i kod opisivanja svemira percipiram ga
poput višedimenzionalnog prostora. Ali ova teorija, za razliku od
ostalih, najmanje je proučena te postavlja najviše pitanja.

Te
na kraju dolazimo do famoznih vanzemaljaca. Pošto je sve uz pojavu,
viđenja ovih bića bizarno, i na rubu svake lucidnosti, lako je
pretpostaviti da su oni (ili bar jedna vrsta od njih ukoliko ih ima
više) došli u obliku ljudi sjene. Prema svjedočenjima «Grey-i» mogu
prolaziti kroz zidove, zatvorene prozore, mogu se samo pojaviti iz
ničega i opet tako nestati… Ali nekako sumnjam u ovu teoriju, mali
zeleni, sivi kojegod da su boje – da se pojave ili bi pokušali stupit u
kontakt s nama ili bi se bolje sakrili ili bi izgledali puno strašnije.

Naravno
da se neke od ovih teorija preklapaju, duhovi i vanzemaljci mogu biti
bića iz drugih dimenzija, ili putnici kroz vrijeme. No problem je što
ne postoji efikasan način da se dokaže ili odbaci niti jedna od ovih
teorija. Bar ne za sad.

Moguće da smo u kontaktu s nekim novim bićima, i da smo na pragu otkrića nekog interdimenzionalnog prolaza.
A opet moguće je da su sve to samo sjene
_________________

Nisam bas najbolje shvatila !!!

Ja znam to...

znam prwu za taxi owu drugu me mrzi da cxitam ja sam imala sajt sa horor pricama ali sam izgubila...xD
Ewo jedne price:
Čekao je u senci gostionice na uglu, celim telom se pripivši uza zid. Čovek zvani Magla, bio je profesionalni ubica. Između paukolikih prstiju njegove hladne, bele ruke u iščekivanju je plesao bodež. Kao i njegov bezdušni gospodar, dvoseklo sečivo nije moglo da miruje, znajući da će njegova žeđ za krvlju ponovo biti napojena.Iz gostionice izađe čovek koji se teturao u hodu. Laka meta. Lordov najstariji sin, gorda budala, u grad poznat po zloupotrebi moći. Magla nije znao njegove grehove, ali sigurno su bili preteški za ionako opterećena pleća gradskog stanovništva. Oni su zajedno sakupili novac za njegovo smaknuće.Puna kesa prokletog zlata je čekala Maglu u njegovom skloništu. Na samu pomisao je zadovoljno oblizao usne, kao mačak koji je ulovio sočnog miša. Iako nije ubijao zbog novca, nije mogao da kaže da ga nije priželjkivao. U ranoj mladosti, nakon smrti roditelja, osetio je strahotu siromaštva i nije želeo da se to ikada ponovi.Lordov sin je nesigurnim korakom krenuo ka mestu na kom je stajao Magla, iako ga nije video. Sve se odvijalo baš kao što je planirao. Magla je tog jutra platio jednom dečaku da optuži lordovog sina da se krije iza očevih skuta, jer ne napušta dvor bez straže. Znajući iz priča njegovu sujetu, ubica je dobro naciljao. Lordov sin je otpustio stražu, ali je pripasao mač. I sam je znao da ga ljudi ne vole, iako se nije trudio da zadobije njihovo poštovanje.Dobro obavešten, Magla je znao da se lordov sin nikada u potpunosti ne opije, a naročito bez straže. Zato je nabavio koren vilinvrbe, koji pojačava želju za snom i umor. Krčmar je bez potplaćivanja prihvatio da stavi malu dozu u vino lordovog sina, jer mu je često zaboravljao da plati i pravio probleme.Mladić je prosto uleteo u zamku. Opojan miris vina ga je najavio trenutak pošto je zašao za ugao. Magla munjevito iskorači iz senke, obrli ga rukom preko grudi i privuče ka sebi. Lordov sin nije shvatao šta se dešava dok mesečeva svetlost nije obasjala čeličnu oštricu noža.Pokušao je da se opire i da dohvati mač, ali bilo je prekasno. Magla zabode vrh bodeža u njegov vrat i jednim hirurški preciznim potezom mu prereza grkljan. Lordov sin se zagrcnu i poče da se trza u samrtnom ropcu.Potoci srebrnaste krvi počeše da teku preko njegovog bodeža i šake. Neko vreme je uživao u toplini koja mu je grejala prste, u potpunosti svestan svog čina.Nije oduvek bio takav. Kada ga je Noćni našao izgladnelog na ulici, bio je spreman da proda dušu za parče hleba. Njegov učitelj je na to i računao dok je započinjao surovu sedmogodišnju obuku.Obrisao je oružje i ruke od krvi od pokojnikovu odeću. Zatim ga je brzo uprtio na leđa i odneo sa mesta pre nego što ga neko vidi. Išao je poguren pod težinom lordovog sina, ali od entuzijazma nije osećao zamor. Doneo je mladića na obalu široke, spore ravničarske reke koja je tekla u blizini. Naslonio ga je na stablo jove, dok je pronašao jedan oveći kamen. Zatim je z džepa je izvadio konopac, privezao jedan kraj za kamen, a drugi lordovom sinu o vrat.Noćni ga je dobro obučio, ali nije bio svestan onoga što je ustvari učinio. Nesvesno je otvorio mračna vrata Magline duše i oslobodio čudovište. Do te spoznaje je došao tek na kraju sveg života, kada ga je učenik otrovao, ali tada, već je bilo prekasno.Lordov sin je brzo potonuo i matica ga je odnela. Sutra neće biti ni traga od njega, ali i Magla će nestati. Takav je bio njegov poziv. Seo je da se odmori na jedan panj i ponovo pogledao reku. Daleko sećanje o bezbrižnom dečaku koji baca žabice na mestu sličnom ovom se pojavilo u uglu njegovog uma, ali ta slika je namerno bila odbačena.

On nije bio taj dečak. On je bio Magla. Čovek koji dođe iznenada, kao istoimena prirodna pojava, i unese jezu u kosti prestupnika. Čovek koji sve zna, jer se magla ne može zaustaviti. Čovek koji nestane u trenu, ostavljajući za sobom neočekivane događaje

Mrzi me da čitam...imate bwe neke kraće...

i mene mrzi ciattai

* Odgovoriti sa citatom
*
*
*
*

**Horor Price**

Počalji od Lady Halliwell taj Čet Avg 07, 2008 11:18 pm
Jedna Greska

Izašla je iz kupatila u hodnik, ugasila svetlo i zatvorila vrata. Oh, mrak je. Kako to da nisam upalila svetlo u hodniku . . . – pomisli, dok joj lagana uznemirenost prođe kroz telo i um.

Klizi rukom po zidu. Traži kvaku. Zenice joj se šire, instinkt je upozorava na opasnost. Vraća se polako, ide unazad, opreznošću životinje. Kvake nema. Počinje da je hvata strah. Panično traži bilo kakav orijentir. Sijalicu od bojlera, senku, bilo šta, da zna gde se nalazi. Ali u hodniku je potpuni mrak. Tama je obavija. Kruži oko nje i pokušava da prodre u nju. Ona uporno mlatara rukama pipajući gole zidove koji joj se čine ogromni. Kilometarsko ogromni. Gubi dah, počinje da se guši, strah je obuzima celu. Zna da je u svom stanu, da je na sigurnom, ali je strah jači i urođena želja za preživljavanjem je tera da se bori protiv tame. U momentu kada otvara usta da vriskom potraži pomoć udara šakom u tupi istureni predmet. Kvaka. Ah, kako sam smešna, tražila sam je previsoko, odahnula je. Tih nekoliko sekundi joj je bilo predugačko i potpuno su je iscrpile.



Ulazi u dnevni boravak. Za svaki slučaj baca pogled na ulazna vrata. Sigurnosna brava je aktivirana. Osmehnula se. Laknulo joj je. Otkad je bila sa njim na kafi, ne spava mirno. Zašto je to prihvatila? Ni sama ne zna. Valjda zbog prošlosti, zbog sećanja. Očekivala je da će razgovor teći u drugom smeru. Da će razgovarati o danima koji su protekli od njihovog poslednjeg viđenja. Satima se spremala, doterivala. Blistala je kada ga je ugledala da je čeka. Mahnula je. Odmahnuo je i pošao prema njoj. Kada su se približili jedno drugom paralisala se.



Bože, i dalje je jednako lep.



Miris koji joj je tako poznat opijao ju je. Kao začarana lebdela je pored njega. Nešto ju je pitao, nešto je odgovarala, ne seća se šta. Seli su u elitni kafić. Tu su bili za njen rođendan pre dve godine. Kada joj je priredio iznenađenje. Ah, kako je bila srećna! Stare emocije su se vratile i gledala ga je zaljubljeno, kao da su i dalje u vezi . . .



Pored njih je prošla devojka sa punom korpom . Nije obratio pažnju. Trgla se. Uvek bi joj kupio ružu. Neprimetno se nadurila, napućila je usne i uvređeno ga slušala. Pa ona je bila njegova princeza, kako se sada tako ponaša?



Pričao je o poslu, o psu kog je kupio posle onoga što mu se desilo sa njom, kako je pas najvernije biće koje i postoji i slične stvari. Gledala ga je i ćutala. U ustima joj se stvarao gorak ukus poraza, odbačenosti. On je bio miran. Ozbiljan. Proračunat. Nasmešila se. Zna da je voleo njen osmeh. Nije reagovao, kao da ga nije ni video. Nastavio je da priča. Glas mu je postajao sve oporiji. Kao osećaj kada rakija prođe kroz grlo. Rezak. Odjednom je počela da oseća mržnju uperenu ka njoj. Uplašila se.



Idemo, naredio je oštro. Pogledala je oko sebe. Kafić je bio prazan. Ostavio je novac u knjižicu sa računom, uzeo svoj mantil i krenuo. Ona je uzela svoj kaput i nemo išla za njim. Ispratio ju je do kola. Kada mu je poželela laku noć prošaputao je: Jelka, uništila si me. Posle onoga nisam isti. Ne mogu da radim onako produktivno, ne mogu da nađem devojku, ne mogu da se sredim. Ja ne postojim! Zato i nemam šta da izgubim. Uništiću i ja tebe. Vratiću ti sve!



Bez reči je ušla u auto. Ne seća se kako je ušla u stan. Plakala je satima i kroz jecanje ponavljala: Bojane, nisam htela da te prevarim, nisam, života mi!



To se desilo pre dva meseca. Uspela je da se sredi i vrati u normalu. I dalje je radila kao model, veoma uspešan i poznat. Polako je zaboravljala na negativan susret sa Bojanom. To jutro se kao i svako čula sa mamom kada je ustala. Uključila računar i proverila poštu. Iznenadio ju je mail od njega. Sa strepnjom ga je otvorila. Bio je prazan. Zbunila se. Možda je greškom poslat. Mahinalno je prodrmala glavom, kao da želi da negativne misli otera od sebe. Zatim je otišla na probu kostima koji je trebala da nosi na snimanju za neki katalog. Kada je došla kući bila je iznurena, samo se skinula i utonula u toplu kupku koja je uspevala da je opusti svaki put.



Tišinaaa . . . konačno tišina . . .



Iako ju je stres nadvladavao, te je zato i uhvatila panika u mraku dok je tražila kvaku, trudila se da bude smirena. Meka, nežna, mirišljava, ogrnula se bade mantilom i krenula ka spavaćoj sobi. Ušla je i pritisnula prekidač. Zatvorila je vrata i okrenula se. Vrisnula je. Bojan je sedeo na njenom krevetu. Nemo ga je gledala, ne pomerajući se.



Otkud ti tu u u ??? - nekako je prozborila.



O draga, ne deluješ srećna što me vidiš. Ne brini, navratio sam samo na kratko. Došao da uzmem nešto što je moje i odlazim i neću ti više smetati. – rekao je smireno, čak se i nasmešio. Pružio joj je ružu. Ne, nisam zaboravio da voliš ruže draga. Ovo je ona koju ti dugujem od pre dva meseca.



Šokirana je uzela ružu, nesvesno je pomirisala i malo se opustila. Bojane, kako si ušao? Znam da nemaš ključ, promenila sam sve brave . . . kako to izgledaš, zašto si tako prljav? – izgovorila je i dalje šokirana njegovim prisustvom, ali sada nekako smirenije.



Bojan se nasmešio. Draga, znaš da ja izvršim sve što naumim, rekao je nežno. I dalje te volim. Obožavam te. Živim za tebe. Tačnije, živeo sam – nasmejao se gorko.



Prišao joj je. Sve vreme ju je gledao u oči. Odnegde se čula tiha muzika sa radija. Zagrlio ju je. Bila je uplašena, ali i opuštena, ipak je to Bojan, njen Bojan, čovek sa kojim je planirala da provede ceo život. Zaplesali su. Nežno ju je poljubio u čelo. Zatim u vrat. I dalje me opija tvoj miris draga, šapnuo joj je poljubivši je u uvo. Pripila se uz njega. Bio je prašnjav, ali ona to sada više nije primećivala. Na sve je zaboravila. Zagrlila ga je. Njegova teksas jakna je bila nekako lepljivo vlažna. Pogledala je u dlan i on je bio krvav. Pogledala ga je u oči zabezeknuto, a on se samo nežno i mirno smeškao. Odgurnula ga je. Video je njene krvave ruke i okrenuo glavu ka prozoru. Falilo mu je pola lobanje, a mozak mu je curio niz leđa zajedno sa krvlju koja se sušila i lepila za odeću. Počela je da vrišti. Ponovo ju je zagrlio.



Draga, draga, gotovo je, draga, smiri se.



Jednim udarcem ju je onesvestio. Hladnim oružjem joj je izmasakrirao telo. Obrisao je ruke o pantalone i mirno krenuo ka prozoru. Kao mačka je iskočio napolje i nestao u mraku.



Sačekaću te iza ugla, rekao je i namignuo.



Muzika se više nije čula. Ozbiljan i zvaničan glas spikera je saopštavao najnovije vesti.



Još uvek neidentifikovani mladić, star 32 godine, se bacio pred šleper na autoputu Novi Sad – Beograd. Na sebi ima teksas jaknu i crne somotske pantalone . .

Tatjana je stavila ruke dublje u džep da joj bude toplije, vjetar je nosio snijeg u njeno lice. Oko nje su bile samo visoke zgrade. Ceste su bile potpuno prazne. Nitko osim nje nije hodao ulicom. Tatjana je poželjela da ne mora tako kasno hodati kući sama, ali zbog posla u jednom kafiću, ponekad je radila do kasno. Tako je hodala dok nije došla do jedne male uličice kroz koju je morala proći na putu do kuće. Polako je ušla u uličicu. U ulici nije bilo nikakvih svjetala. Ulica joj je izgledala puno duža, nego što izgleda po danu.

Tatjana je bila jako uplašena, hodala je brzo ne gledajući nigdje na stranu. Jedina stvar koja joj je davala snagu da ide dalje je bilo to da će brzo stići kući.

''Što je to bilo?'', pomislila je Tatjana nakon što je čula nešto poput koraka.

Uhvatio ju je još veći strah kad je ponovno čula zvuk cipela iza nje.

Stala je. Počela se okretati da vidi tko je to. Nije nikog vidjela, oko nje je bio samo mrak.

''Ima li koga?'', počela je dozivati nekoga.

Nakon što je malo promislila, shvatila je da bi bilo bolje da nije ništa rekla. Ako ju netko slijedio, on bi mogao opaziti intenzivni strah u njenom glasu. Opazio bi njenu ranjivost.

''Ti si dobro, nitko te ne slijedi.'', Tatjana je to ponavljala u sebi.

Jedino što je sada željela je bilo da bude u svome sigurnom stanu.

Osjetila je da ju je netko uhvatio s leđa. Htjela je pobjeći, ali nije se mogla pomaknuti. Čula je jedan glas iza leđa. Osoba je tiho rekla: ''Dobra večer''

Okrenuvši se, našla se licem u lice s nepoznatim čovjekom. On je bio u ranim dvadesetim godinama, s crnom kosom i crnim očima. Koža mu je bila blijeda, bez ikakve boje.

Tatjana je samo šutjela i gledala u njega. Njezino srce je lupalo glasno.

Tatjana se uspjela otrgnuti od njega i počela je trčati u smjeru u kojem je pretpostavljala da je njezina kuća. Jurila je niz ulicu i već se zadihala od trčanja. Već je pomislila da će joj noge otkazati od trčanja, kad se pojavio čovjek ispred nje.

Tatjana je naglo stala.

''Bezobrazno je otići bez pozdrava.'', rekao je čovjek.

On se smijao i njegove oči su pregledavale područje.

''Šta hoćeš?'', počela je vikati Tatjana.

''Mi…….samo hoćemo razgovarati'', rekao je čovjek.

''Mi…….?'', pitala je Tatjana.

Po prvi puta Tatjana je primijetila oko sebe još nekoliko ljudi koji su je okruživali u krug. Stajala je tamo bespomoćno.

Kako bi ona voljela biti doma, sigurna u svome domu….

Zatvorila je oči i spustila se na koljena. Tople suze klizile su niz njeno lice. Osjetila je da joj nešto probolo vrat. Taj probod bio bezbolan i kao da ju je samo uspavao.

Tatjana se probudila u hladnom znoju. Tatjana je shvatila da je doma u krevetu, živa i zdrava u svome sigurnome krevetu. Samo čudna noćna mora, prekinule njen san.

Ali sve je izgledalo tako…….stvarno. Da li je ona stvarno to sve sanjala?

Tatjana je ponovno legla i stavila glavu lagano na jastuk. Povukla je prekrivač preko ramena sretna što je kod kuće.

Ali nešto nije bilo u redu.

Njezin vrat je bio vlažan s gustom tvari. Nečim gušćim nego znoj. Prošla je rukom po vratu i pogledala u ruku. Boja s njezina lica je potpuno nestala.

''Krv'', viknula je Tatjana.

Krv je curila s njena vrata. Njezina bijela majica je skoro cijela postala crvena.

Tatjana je otvorila usta i ispustila veoma jaki vrisak…..

U jednom stanu je živjela sama jedna starica. Jednoga dana njezini prijatelji su je pokušali nazvati ali je bilo zauzeto. Nakon što je nekoliko dana, kada je uvijek bilo zauzeto, prijatelji su se zabrinuli i nazvali policiju da odu kod nje u stan da provjere da li je sve u redu s njom.

Kada je policija ušla u stan, znali su da nešto nije u redu. Osjećao se snažan smrad. Odmah su pomislili da je starica umrla. Kada su ušli u njezinu sobu, našli su njezino beživotno tijelo s telefonom u ruci. Nije bilo nikakvih naznaka da je napadnuta, ali njezino lice je bilo ''smrznuto'' od straha.

Saznalo se da se njezin muž jako bojao da će biti sahranjen živ i žena mu je dala da instaliraju telefon u lijes. Policija je tražila od operatera da kažu odakle je došao zadnji poziv starici i oni su ustanovili da je došao iz lijesa njezina muža. Policija je odmah rekla grobaru da iskopa njegov lijes.

Kada je iskopao, grobar je glasno vrisnuo i istrčao iz groblja. Njegova kosa je potpuno pobijelila. Kada su policajci pogledali u grob vidjeli su mrtvaca s veoma bolnim izrazom lica i telefonom u ruci. Čovjek je pokušao nazvati ženu i prestrašio ju do smrti.